Gebels je krajem 1929. i početkom 1930. godine učestvovao na brojnim komemoracijama i sahranama pripadnika nacionalsocijalističkog pokreta u Berlinu. U Rejtu je proveo dva dana sa porodicom, koja je pokušavala da se uteši zajedničkim sećanjima na pokojnika. Zaštitni znak ove jurišne jedinice postao je njen duvački orkestar, koji je bio posebna provokacija za komuniste, čiji je simbol prepoznavanja upravo bio duvački instrument. Međutim, u Veselovom slučaju, Gebels je bio rešen da, uprkos sumnjivoj pozadini zločina, oko njega izgradi legendu o heroju. Posle Hitlerove smrti bio je kancelar na jedan dan, pre nego što je i sam izvršio samoubistvo.