Upravo zato Evropska unija poslednjih godina poseban značaj pridaje sledljivosti hrane, odnosno mogućnosti da se u svakom trenutku zna odakle proizvod dolazi i kojim je putem prošao. Zbog svega toga sve češće čujemo izraze poput „od njive do trpeze", „od polja do stola", „od farme do viljuške" ili, na engleskom, farm to fork. Upravo to znači princip „od njive do trpeze" – da kompanija povezuje i kontroliše ceo proces, od sirovina do gotovog proizvoda. Na kraju, možda je upravo to najveća vrednost savremene proizvodnje hrane – ne samo da obrok bude ukusan i kvalitetan, već i da njegov put ne bude misterija. Jer između njive i trpeze nalaze se ljudi, znanje, tehnologija, odgovornost i mnogo koraka koje retko primetimo dok spremamo ručak.